home mail us syndication

DOBRODOŠLI…

januar 17, 2007 at 7:22 pm · Filed under Nekategorizovano

Dobrodošli u moju tananu oazu, svu satkanu od poezije, cveća, melodije, plemenitih oblika…svu od umetnosti i harmonije. To je moja mala oaza u kojoj se ponekad sakrijem od velikog, i često surovog sveta…a opet, inspiracija onoga što se može videti ovde se nalazi upravo u tom svetu, Božjem dahu, svuda oko nas…Inspiraciju za svoje unikatne ručno radjene ukrasne predmete, za svoje romanse i stihove nalazim upravo tamo u Božijoj milosti i skladu koji nas okružuje…a zaokružuje se u nama…

Utorak, 06.02/2007.

 

Najpre želim da zahvalim svima koji su posetili ovu Moju oazu i ostavili svoje lepe komentare…

Želim da ovo bude oaza svih koji žele da svrate i odmore se od svakodnevnice pune stresa i borbe sa životom…Da im ova oaza bude utočište, da ovde nadju lepotu i mir…

Ove nedelje preporučujem Stranu Umetnička rdionica u kojoj je naš zajednički hobi, mene i mog kreativnog dragog…

Uživajte…

 

 

Sreda, 14.02.2007.god.

 

Danas je Sv. Trifun, zaštitnik vinograda i danas se orezuje vinova loza radi dobrog prinosa ove godine, danas je Sv. Valentin, dan ljubavi i zaljubljenih…Danas je i novi dan naših života, nova šansa i novi početak…Danas je još jedan božiji dan…Dan koji treba ispuniti verom i optimizmom, dan kada ćemo neke ideje započeti, a neke završiti…Za zaljubljivanje je svaki dan pogodan, za zaljubljene takodje….U ime lepog dana, ovoga puta se predstavlja Cvetno ćoše…za radostan početak svih planova.

 

 

Mart, 05.2007. ponedeljak,

 

STIŽE PROLEĆE!!!

Imam poruku za sve nas, direktno sa Neba…Jutros je jedna čudna ptičica divnog glasa pevala u bašti, na još uvek, ogolelim granama jasmina…bio je to božanski glas, pretočen u čudesni crvkut, pavo sa Neba…taj glas je pevao o ljubavi, beskonačnoj, univerzalnoj, neponovljivoj…Taj glas je nastavljao da bude ono što jeste…uprkos svom ljudskom zlu i nepravdi…Taj glas se nikada i nije menjao, niti je menjao poruku…taj glas nikada ne stari…taj glas bi poptpuno isti bio i posle naše kataklizme…jer, taj glas jednostavno jeste…On jeste…i ne ume drugačije…jer to više ne bi bio taj glas…Sa tim glasom se radjamo i mi…Gde ga izgubimo usput? Gde nam ispadne? Da ne zaboravimo ko smo…evo poruke, malene čudne ptičice, za sve nas, pravo sa Neba…

 

Ljubav je više nalik mirisu nego cvetu. Cvet ima oblik, a svaki oblik postavlja ograničenja, dok je ljubav neograničena; zato ne može da ima oblik. Menutim, toga nismo svesni i pokušavamo da joj damo oblik, boju, izraz, a što više uspevamo u tome utoliko brže ljubav nestaje, ona umire. Ljubav mora da bude kao ptica u letu, na nebu je i ne možete da je zatvorite u kavez. Tako biste je ubili, čak i da je kavez od zlata. Ptica u kavezu i ptica na otvorenom nebu nisu jednake; to su dve različite pojave. Izgledaju slično, ali ptica koja leti s vetrom, menu oblacima, slobodna je i u toj slobodi blagoslovena. Ptica u kavezu je njoj slična samo po obliku, ali ona nema nebo, ni slobodu, niti blagoslov. Ljubav je ptica i voli da bude slobodna. Da bi se razvila potrebno joj je celo nebo. Zato zapamtite da nikada ne smete da je zatvorite u kavez, nikada da je zarobite, niti da je ograničite ili da joj dajete oblik, izgled, neko ime ili adresu, neku oznaku – nikada. Jednostavno dozvolite da ostane samo miris, da bude nevidljiva i tada će vas na svojim krilima podići do savršenosti.
Petak, 09.Mart 2007. , veče….
Telo živi dok diše. Jednom kada disanje prestane, telo umire. Duša živi dok voli, ali mnogi ljudi ni malo nemaju duše jer nikada nisu započeli da vole. Oni samo tvrde da imaju dušu, a nemaju je. Postoji mogućnost za to; ako počnu da vole to će se ostvariti. Ljubav preobražava vašu moguću dušu u stvarnu pojavu. To je najveće čudo, najveća čarolija, najveća tajna života. Ne postoji ništa uzvišenije od ljubavi. Medjutim, kada kažem ljubav imam na umu poseban smisao. Ova reč nema uobičajeno značenje. To je upravo ljubav prema celini, prijateljstvo sa svime, čak i sa stvarima koje se obično smatraju mrtvim. Sveti čovek postupa čak i sa običnom stolicom kao sa živim bićem. Ne radi se o tome da li je nešto živo ili ne, nego o tome da sveti čovek mora da voli; pa je prema tome ljubav prisutna u svemu šta god da on radi.

Komentari (22)