home mail us syndication

DOBRODOŠLI…

januar 17, 2007 at 7:22 pm · Filed under Nekategorizovano

Dobrodošli u moju tananu oazu, svu satkanu od poezije, cveća, melodije, plemenitih oblika…svu od umetnosti i harmonije. To je moja mala oaza u kojoj se ponekad sakrijem od velikog, i često surovog sveta…a opet, inspiracija onoga što se može videti ovde se nalazi upravo u tom svetu, Božjem dahu, svuda oko nas…Inspiraciju za svoje unikatne ručno radjene ukrasne predmete, za svoje romanse i stihove nalazim upravo tamo u Božijoj milosti i skladu koji nas okružuje…a zaokružuje se u nama…

Utorak, 06.02/2007.

 

Najpre želim da zahvalim svima koji su posetili ovu Moju oazu i ostavili svoje lepe komentare…

Želim da ovo bude oaza svih koji žele da svrate i odmore se od svakodnevnice pune stresa i borbe sa životom…Da im ova oaza bude utočište, da ovde nadju lepotu i mir…

Ove nedelje preporučujem Stranu Umetnička rdionica u kojoj je naš zajednički hobi, mene i mog kreativnog dragog…

Uživajte…

 

 

Sreda, 14.02.2007.god.

 

Danas je Sv. Trifun, zaštitnik vinograda i danas se orezuje vinova loza radi dobrog prinosa ove godine, danas je Sv. Valentin, dan ljubavi i zaljubljenih…Danas je i novi dan naših života, nova šansa i novi početak…Danas je još jedan božiji dan…Dan koji treba ispuniti verom i optimizmom, dan kada ćemo neke ideje započeti, a neke završiti…Za zaljubljivanje je svaki dan pogodan, za zaljubljene takodje….U ime lepog dana, ovoga puta se predstavlja Cvetno ćoše…za radostan početak svih planova.

 

 

Mart, 05.2007. ponedeljak,

 

STIŽE PROLEĆE!!!

Imam poruku za sve nas, direktno sa Neba…Jutros je jedna čudna ptičica divnog glasa pevala u bašti, na još uvek, ogolelim granama jasmina…bio je to božanski glas, pretočen u čudesni crvkut, pavo sa Neba…taj glas je pevao o ljubavi, beskonačnoj, univerzalnoj, neponovljivoj…Taj glas je nastavljao da bude ono što jeste…uprkos svom ljudskom zlu i nepravdi…Taj glas se nikada i nije menjao, niti je menjao poruku…taj glas nikada ne stari…taj glas bi poptpuno isti bio i posle naše kataklizme…jer, taj glas jednostavno jeste…On jeste…i ne ume drugačije…jer to više ne bi bio taj glas…Sa tim glasom se radjamo i mi…Gde ga izgubimo usput? Gde nam ispadne? Da ne zaboravimo ko smo…evo poruke, malene čudne ptičice, za sve nas, pravo sa Neba…

 

Ljubav je više nalik mirisu nego cvetu. Cvet ima oblik, a svaki oblik postavlja ograničenja, dok je ljubav neograničena; zato ne može da ima oblik. Menutim, toga nismo svesni i pokušavamo da joj damo oblik, boju, izraz, a što više uspevamo u tome utoliko brže ljubav nestaje, ona umire. Ljubav mora da bude kao ptica u letu, na nebu je i ne možete da je zatvorite u kavez. Tako biste je ubili, čak i da je kavez od zlata. Ptica u kavezu i ptica na otvorenom nebu nisu jednake; to su dve različite pojave. Izgledaju slično, ali ptica koja leti s vetrom, menu oblacima, slobodna je i u toj slobodi blagoslovena. Ptica u kavezu je njoj slična samo po obliku, ali ona nema nebo, ni slobodu, niti blagoslov. Ljubav je ptica i voli da bude slobodna. Da bi se razvila potrebno joj je celo nebo. Zato zapamtite da nikada ne smete da je zatvorite u kavez, nikada da je zarobite, niti da je ograničite ili da joj dajete oblik, izgled, neko ime ili adresu, neku oznaku – nikada. Jednostavno dozvolite da ostane samo miris, da bude nevidljiva i tada će vas na svojim krilima podići do savršenosti.
Petak, 09.Mart 2007. , veče….
Telo živi dok diše. Jednom kada disanje prestane, telo umire. Duša živi dok voli, ali mnogi ljudi ni malo nemaju duše jer nikada nisu započeli da vole. Oni samo tvrde da imaju dušu, a nemaju je. Postoji mogućnost za to; ako počnu da vole to će se ostvariti. Ljubav preobražava vašu moguću dušu u stvarnu pojavu. To je najveće čudo, najveća čarolija, najveća tajna života. Ne postoji ništa uzvišenije od ljubavi. Medjutim, kada kažem ljubav imam na umu poseban smisao. Ova reč nema uobičajeno značenje. To je upravo ljubav prema celini, prijateljstvo sa svime, čak i sa stvarima koje se obično smatraju mrtvim. Sveti čovek postupa čak i sa običnom stolicom kao sa živim bićem. Ne radi se o tome da li je nešto živo ili ne, nego o tome da sveti čovek mora da voli; pa je prema tome ljubav prisutna u svemu šta god da on radi.

Aleksandra said,

januar 22, 2007 @ 5:34 am

Oaza ti je prelepa. I ja cu nekad da ti se pridruzim :)

Akrosoft said,

januar 22, 2007 @ 5:42 pm

Svidja mi se ideja, nadam se da ce da zazivi.
Puno srece i uspeha i puno poseta ti zelim … pa eto i nas kod tebe kada budemo imali potrebu da pobegnemo od surove stvarnosti.
Pozdrav.

Marija said,

januar 23, 2007 @ 2:50 pm

Divna ideja. Svima nam tako nekad treba beg od stvarnosti…

Miki said,

januar 23, 2007 @ 6:59 pm

Lepo… Svi mi nekud moramo pobeci da bi se vratili… Svi se mi ponekad trebamo izgubiti da bi se opet nasli… Makar i u jednoj malenoj oazi…

Mirche said,

januar 23, 2007 @ 10:59 pm

Mirisno, harmonicno i jako pozitivnoi !

marconi171 said,

januar 24, 2007 @ 12:15 pm

Retko se srecu osobe sa toliko energije,entuzijazma i pozitivnih vibracija.
To vidim ovde ,na forumima u postovima koje pise,samo napred sve reci pohvale a svaki komentar bi bio suvisan..

sunshine said,

januar 24, 2007 @ 10:34 pm

prava oaza…duhovnosti i ljubavi cak i za najsitniji detalj.

pikola said,

januar 26, 2007 @ 11:25 am

Gledam vaše radove, razmišljam koliko ste talentovani i svestrani, i tužna sam zato što znam kad bi živeli negde drugde, živeli bi ko carevi, a ovde ……sve već znaš, draga moja! Sve što sam videla je prelepo!

petra said,

januar 28, 2007 @ 5:45 pm

ovo je divno

Sneki said,

januar 29, 2007 @ 10:11 am

Bubice, oaza ti je fenomenalna. Ti si jedna umetnicka dusa, prelepog glasa.

aleksej said,

januar 29, 2007 @ 2:59 pm

Oaza ti je divna! Svracacemo cesto da uzmemo od tebe pozitivnih vibracija.Bilo bi divno da ovde mozemo da slusamo tvoj prelijepi glas.
Pozz

Bubica said,

februar 6, 2007 @ 9:07 pm

Zaista od srca vam hvala svima, što ste svratili ovde i ostavili svoje prelepe komentare…

aleksa lavic said,

februar 9, 2007 @ 1:11 am

Oaza je fenomenalna, bas zraci pozitivnom energijom!!!

Bubica said,

februar 9, 2007 @ 8:16 am

Odmah sam požurila ovamo da vidim ko je to bio na oazi, da odmori i uživa…Hvala ti Lavić…srce si!

samara said,

mart 11, 2007 @ 9:01 pm

došlas am te pozdraviti..imaš divne mačkice,ja ih obožavam…želim vam sve najbolje samo nastavite…

Bubica said,

mart 11, 2007 @ 9:10 pm

Hej, Samara…došla si da vidiš…super što ti se svidja…čitamo se…Srećno i tebi, šta god radila i u životu…

Karli said,

mart 16, 2007 @ 9:26 pm

Ovo je prava oaza mira i opustenosti!Bas je superiska!Svaka cast!

Bubica said,

mart 16, 2007 @ 10:58 pm

Karli, pa ti si bila ovde…baš mi je drago i da si bila i da ti se svidja…svrati ponekad…Hvala ti.

xxooxx said,

april 1, 2007 @ 3:19 pm

Bubice, stvarno si me odusevila svojom recitoscu , zaista sam uzivala citajuci ove redove. Stvarno je prava dusevna oaza:)

Mare said,

april 18, 2007 @ 12:31 pm

A stvarno je prava oaza.. Eto, i samo da te pozdravim, draga T. ;)

Bubica said,

april 18, 2007 @ 4:59 pm

Odavno nisam bila ovde…jer, vreme je radova u bašti…proleće je…sve je olistalo…i trebalo bi i izriljati…nikle su biljčice…neke su mi procvetale…Previdni Neveni. bela i ljubičasta lobularija, tu su i cvetovi ljubičaste boje perunike….Tek će sve da procveta…rasadjivala sam i petunije i lavandu…i tako…sad sam baš umorna…mare, vidim bila si….super!

Bubica said,

januar 14, 2008 @ 10:00 am

DOBRO JUTRO OAZO I SREĆNE TI SVE NOVE GODINE I TAKO…

RSS feed for comments on this post · TrackBack URI

Leave a Comment