Ljubimci…

Životinje su tako mila stvorenja, ukoliko im se pridje na pravi način…Sa njima delimo isti prostor i sudbinu…funkcionišu na nivou emocionalnog uma, i osećaju…ja osećam prema njima ljubav.

Ovo je mali Laki, naš voljeni ljubimac…Četa dece iz naše ulice ga je donela jedne večeri, malog, malecnog, izgubljenog, samog i gladnog…I nisu ga imala gde, a bilo im je žao da ga na ulici ostave.

I tako smo ga uzeli mi…i nismo se pokajali. Veseli avlijaner.

I ovo su naši mačeći ljubimci…

Ovo nisu naši, ali su svejedno ljubimci, nečiji…nisam im odolela…

E, ovo se zove uživancija - prava spavancija…Pravi ljubimac, sunčao se dasa, uživao, pa zaspao….

Kako ih ne voleti?

I ne mogu, ne mogu …i nikada neću shvatiti kako iko može da im nanese zlo….to je za mene apsolutno neprihvatljivo…

Evo i mene sa jednim od naših ljubimaca, malim mačetom…

A evo i mog dragog sa svojim dugogodišnjim ljubimcem, kome će na žalost sada 14.02. da se navrši godinu dana od kako je uginuo…sahranjen je u dvorištu, hladnog februarskoj jutra, dok je padao sneg…

Sreda, 14.02.2007.god.

I pored svih praznika koji predstavljaju ovaj dan…nama je ovaj dan i tužan…Jer, je ovaj naš ljubimac sa gornje slike, bul terijer Lex, na današnji dan pre godinu dana napustio ovaj fizički svet…Nije dugo bolovao, doživeo je srčani udar i prošlo je samo par dana…do konačnog odlaska…Prošle godine, 15 minuta posle ponoći je uginuo na rukama mog dragog, koji se ovako lepo smejao s njima i stvarno ga je voleo….Prošlog 14. Februara je vejao sneg i dvorište je bilo pokriveno snegom, belo….Lepo smo Lexa uvili u njegovo omiljeno ćebence i sahranili ga u dvorištu….ja sam na tom mestu posadila cveće…I ono je cvetalo leti, i mirisalo…

U spomen na Lexa, i njegove poslednje trenutke…evo još nekih slatkih ljubimaca….