UMETNIČKA ETNO RADIONICA

Našu malu umetničku radionicu činimo moj dragi i ja…Oboje smo rodjeni sa tom blesavom sklonošću ka harmoniji i lepom…tu smo se i našli…i rešili da stvaramo zajedno…Njemu je blisko drvo i radi tehnikom koja se zove pirografija…Bukvalno prevedeno, to znači ”gorenje drveta”…Uživa u tome, i ima beskrajno mnogo strpljenja za sve te senke…To ovako izgleda…

Očigledno je da vas je dočekao INDIJANAC, pirografija, drvo 28×18, a za njim sledi ISUS, u istoj tehnici, na istom materijalu 29X12 cm….

Ovo je PAS, kojem smo kasnije dodali mehanizam za merenje ovozemljskog vremena, kakvo mi poznajemo, pa je sada zdini sat…

I na kraju, ovaj krug naše pirografije, zatvara STARAC, jasno u istoj tehnici i na istom materijalu, 20×15 cm…

Nešto smo od ovog prikazanog ”opusa” poklonili, a nešto nam ulepšava enterijer…

Naravno, moj umetnik nastavlja da stvara…Oplemenjuje drvo na svoj način…. 

***

A onda, povremeno udružimo svoje sklonosti, pa nastanu ukarsni predmeti koje sam ja ukrašavala, na svoj način, a on dodavao pirografiju…

Na sledećoj fotografiji se vidi rad pirografa-umetnika, portret mačke, koji nam je naročito drag, jer je jedina pirografija koja se prodala u jednoj galeriji…Uz mačku, na čuvenom srpskom tronošcu, u stvari delu istog, (koji je autentičan, star, donešen sa sela) stoji jedna od mojih prvih ukrasnih flaša, i keramička krigla koju sam ukrašavala…

Drvene kašike, je takodje ukrašavao pirografijom , a ja radila dalje…

Ja posebno volim avane, evo zajedničkih….Pirografija, koje sam kasnije bojila drvenim bojicama….

A evo, sada i mojih radova…na kojima nema pirografije…

Sve je počelo slučajno, ako slučajnosti uopšte i postoje…Reklo bi se obična flaša, bez uobičajenog sadržaja nikom interesantna, meni postaje interesantna…Pravi izazov…I više i ne znam kako sam došla na ideju da ”obučem” flaše…Jednostavno sam krenula da lepim na predmete ukrasne trake, beli vez, kanap (koji je obavezan na mojim radovima), dodavala perle…

U početku sam gnjavila sve ukućane i prijatelje redom da protalaškaju i ustupe mi sve perle i perlice, delove materijala koje ne koriste…A, onda sam počela da kupujem sve na šta bih naišla, a što bi mi se učinilo interesantnim…U početku je sve bilo naivno…Da li će se to nekom dopasti?…Vremenom je sve dobijalo profi izgled…

to su moje lepotice, svaka je jedinstvena, unikatna….i ne da ne mogu, ne želim da ponovim niti jednu kombinaciju….

Male, slatke oklagije…Predmet koji je zaboravljen…Brza hrana, brzi život…Ko još mesi? Ili se tuče muž, kad dodje kući, neodgovoran i cvrcnut…A mene tako asocijraju na toplinu starinske kujne, iz koje se oduvek širio miris toplog hleba i svakojakih djakonija, što je davalo posebnu toplinu domu…Ja sam ih obukla, i smislila da se postave na zid…

Ja još uvek radim…i radim…

Ramovi za slike su radjeni od debljeg kartona, koji smo krojili i lepili, bojili i ja sam nakon toga dodavala ukrasne trake i moj voljeni kanap…Volim da kombinujem kanap u otmenijoj varijati, kad ga oplemenim perlama, deluje mi tako rustično-ukrasan…

Utorak, 06.02.2007.god.

Evo i svećnjaka, staklo…pa onda ja od toga pravim ukrasni svećnjak…koristeći svoj način…